Prva pomoć - čin spasavanja i odraz humanosti: "Najviše možemo da pomognemo u prvih deset minuta od nastanka nesreće"

Ukoliko se osoba nalazi bez svesti i vitalnih funkcija (kao što su puls i disanje) započinje se reanimacija kao deo ukazivanja prve pomoći. U startu je neophodno udaljiti ostale osobe koje su se našle na mestu nesreće i pozvati hitnu pomoć.

Iako se pravila o prvoj pomoći uče u školi, mnogi zaborave korake i time nisu u mogućnosti pomoći nekom kome je pomoć neophodna.

Postavlja se pitanje koliko života bi bilo spaseno da se prva pomoć ukazala na vreme.

POVEZANE VESTI

Društvo

(VIDEO) Najstarija volonterka u Narodnoj kuhinji: "Nije sve u parama, ima nešto i u duši"

Miroslava Stevanović iz Čačka je najstarija volonterka u Narodnoj kuhinji Crvenog krsta, a za Newsmax Balkans kaže da je volontiranje ispunjava i da će to raditi "dokle bude mogla".

08:55Pre 109 d14.04.2025.

Autor

Društvo

Volonteri Crvenog krsta na Beogradskom maratonu spasli čoveka kojem je stalo srce: "Plašili smo se kako će se završiti"

Volonter Vuk Vujošević i članovi tima Crveni krst Beograd spasili su život muškarcu na Beogradskom maratonu održanom 6. aprila, koji je tokom trke doživeo srčani udar.

18:08Pre 106 d17.04.2025.

Autor

MAGAZIN

Dečak u Italiji spasao svoju baku koristeći tehnike koje je naučio u školi

Dečak iz toskanskog grada Areco, star 10 godina, spasio je svoju 70-godišnju baku, koja je imala epileptični napad, koristeći tehnike koje je naučio na časovima prve pomoći u školi.

21:16Pre 118 d05.04.2025.

Autor

"Ne bih da govorim o statistici jer ljudski životi nisu broj, svaki život je nemerljiv i ne treba ga gledati kroz statistiku, ali jeste suština da u prvih deset minuta od nastanka nesreće najviše možemo da pomognemo. Jedna od vrsta pomoći je i da pozovemo službe koje mogu da pomognu. Potrebno je da imamo tu svest kada vidimo nekog u stanju potrebe", rekao je za Newsmax Balkans sekretar Crvenog krsta Nikola Prica.

Značaj povezanog delovanja svih učesnika u pružanju pomoći

Pri pružanju prve pomoći povređenoj ili naglo oboleloj osobi cilj je spasavanje života, sprečavanje nastanka trajnih posledica, skraćivanje lečenja i brz oporavak unesrećenog.

Ostvarivanje ovog cilja uspešnije je ukoliko postoji povezano delovanje svih učesnika u pružanju pomoći.

"Uglavnom pružamo prvu pomoć onima koje najviše volimo, ta rečenica je u stvari najveći aktivator za sve da prođete obuku ako je niste prošli ili ako niste imali dovoljno koncentracije na nekom kursu koji ste pohađali, da se ipak skoncentrišete. Idemo u susret letnjim mesecima, kolapsi su najčešće stvari koje će se dešavati na ulici, zastoj srčanog mišića... To su stvari koje možete do dolaska kola hitne pomoći kao građanin da zbrinete i uradite ono što je u širini i domenu vašeg znanja", istakao je za našu televiziju Bojan Čolić iz Crvenog krsta Beograd.

Dodao je i da zakon kaže da smo u obavezi da u saobraćaju pružimo prvu pomoć.

"Osoba koja je u situaciji da nekome pruži prvu pomoć, a nije u stanju to da uradi, ne može da joj pomogne, uspaniči se, dovoljno je da zove hitnu jer kolektivna odgovornost je najgora vrsta odgovornosti u kojoj bi prolaznici prolazili, a neko ima situaciju gde su mu minuti u pitanju da li će preživeti ili ne", napomenuo je naš sagovornik.

Nikada se ne zna u kojoj situaciji nekome može zatrebati prva pomoć. Moramo znati da reagujemo na vreme pre nego što bude kasno.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)