Vredne knjige iz novosadske škole "Đura Daničić" završile u kontejneru: Direktorka bez komentara, roditelji zaprepašćeni

Među bačenim naslovima su i primerci sa ličnim posvetama Desanke Maksimović i Mike Antića.

Građevinski kontejner prepun knjiga pojavio se u školskom dvorištu, a sadržaj koji su Novosađani tamo zatekli probudio je brojna pitanja o odnosu škole prema kulturnom nasleđu i očuvanju književnosti.

"Sin me je pozvao i javio da se ispred škole nalazi građevinski kontejner sa knjigama iz školske biblioteke. Na njegov poziv otišla sam do škole, gde sam zatekla jednu nastavnicu i jednu zaposlenu, koje su mi rekle da se biblioteka renovira. Na pitanje zašto su knjige u građevinskom kontejneru, nisu znale da mi odgovore", izjavila je za Newsmax Balkans Ivana Munišić Jovanović, majka jednog od učenika škole "Đura Daničić".

Prema njenim rečima, na jednoj od knjiga - zbirci "Ptice na česmi" Desanke Maksimović vidi se potpis čuvene srpske književnice, što baca dodatno svetlo na potencijalnu kulturnu štetu načinjenu ovakvim postupanjem.

Roditelji koji su se obratili našoj redakciji izražavaju zabrinutost zbog nepoznatih okolnosti pod kojima je došlo do izbacivanja knjiga, kao i zbog netransparentnosti škole u vezi sa daljom sudbinom bibliotečke građe.

Na pitanje redakcije Newsmax Balkans zašto su knjige izbačene iz biblioteke i šta će dalje biti s njima, direktorka škole Dragana Lužajić kratko je odgovorila: "Nemam komentar".

Bez dodatnih informacija iz uprave škole, ostaje nejasno da li je u pitanju renoviranje, selekcija bibliotečkog fonda ili nešto treće. Građevinski kontejner sa knjigama u četvrtak veče je prebačen na nepoznatu lokaciju. 

Gordić Petković: Najgori vandalski čin

Povodom bacanja knjiga iz biblioteke, prof. dr Vladislava Gordić Petković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, književna kritičarka i teoretičarka rekla je za Newsmax Balkans da je uništavanje knjiga najgori vandalski čin.

"Poklonite knjige koje vam više ne trebaju domovima za stare, svratištima za nezbrinute. A ako niste humanitarno raspoloženi, setite se da su mala mesta bez biblioteka željna knjiga - mislite na školarce koji će se radovati takvom poklonu", istakla je profesorka Filozofskog fakulteta za naš portal.

Foto: Ivana Munišić

Prof. Gordić Petković podseća da je na zrenjaninskom kupalištu postojao rashodovani frižider, kog su zvali "Knjižider", a gde su posetioci mogli da pozajme knjigu za čitanje.

"Da li je trenutak da pokrenemo akciju Knjigtejner ili Đubroteka? Čita se mnogo više nego što pretpostavljamo - i ne samo to. Kada vidimo kakve cene knjige dostižu na specijalizovanim sajtovima za kupoprodaju, jasno je da su knjige danas itekakav kapital. Biblioteke ne mogu da čuvaju knjige beskonačno - zato postoji i obaveza izlučivanja fonda, i u određenim vremenskim periodima određeni broj knjiga se rashoduje, a kriterijum je očuvanost. Međutim, stručni bibliotekari to rade vrlo pažljivo i nikada na svoju ruku", zaključila je profesorka.

Svaka bačena knjiga vratiće se kao opomena

Naša sagovornica istakla je da se knjige sa potpisima velikih pesnika moraju čuvati kao blago.

"Beograđani znaju priču o knjizi nobelovke koja je sadržala posvetu jednom našem piscu, a završila je u antikvarnici. Pisac koji je knjigu poklonio tada nije ni slutio da će autorka biti ovenčana najvećim književnim priznanjem. Ova priča je specifična po tome što je dotični pisac suvišne knjige odneo na mesto gde se polovne knjige mogu ponuditi nekome ko ih želi – umesto da ih baci u kontejner", dodaje Gordić Petković.

Foto: Ivana Munišić

Ona navodi da ova priča ima i naravoučenije: svaka bačena knjiga vratiće ti se kao opomena.

Komentari (0)