(VIDEO) Priština upisuje nove birače uoči lokalnih izbora u Gračanici: Srbi se iseljavaju, broj Albanaca se povećava
Građani Kosova i Metohije dobili su SMS poruku od Centralne izborne komisije u Prištini sa pozivom da verifikuju svoje glasačko mesto za predstojeće lokalne izbore. Rok je 29. avgust. Preti li opasnost da Albanci dobiju veći broj odborničkih mesta u Gračanici nego Srbi?
Neki birači do sada nisu bili u biračkim spiskovima, a Priština je otvorila novi birački centar u vikend naselju "Marigona Residence" u Gračanici, gde živi između 3.000 i 4.000 Albanaca.
Sve to se dešava u trenutku kada najveće albanske partije nastupaju ujedinjeno na lokalnim izborima u Gračanici.
Etnička slika ubrzano se menja u Gračanici
Prema popisu iz 2024. godine u Gračanici živi oko 18.500 stanovnika, od tog broja 8.623 su Albanci, što je u procentima negde 46,65 odsto ukupnog stanovništva.
Poređenja radi, po popisu iz 2011. godine u Gračanici su živela 2.474 Albanca. I dok se Srbi u tišini iseljavaju, broj Albanaca se povećava.
U srpskim sredinama širom Kosova i Metohije jutros su osvanuli plakati u bojama srpske zastave, sa porukama "Hoću mir", "Hoću da se krećem slobodno", "Hoću da radim", "Bori se protiv Kurtijevih i svih ostalih blokada", "Hoću moju Srbiju nazad", "Hoću normalan život", "Ne damo Srbiju"…
Tržište nekretnina ulazi u najživlji deo godine: cene kvadrata i dalje rastu, banke uz podršku države uvode povoljnije stambene kredite. I pored očekivanja kupaca, pad cena se ne nazire - potražnja nadmašuje ponudu, a mali stanovi postaju luksuz.
Posle tri runde razgovora između Vlade, sindikata i Unije poslodavaca nema dogovora o minimalnoj zaradi za 2026. Na stolu su tri predloga: 500, 550 i 600 evra (oko 70.000 dinara), dok od 1. oktobra 2025. minimalac svakako raste na 500 evra.
Ukoliko se nastavi ovaj trend, vrlo je izvesno da će na nekim budućim izborima vlast osvojiti Albanci.
S druge strane, po popisu Srba u ovoj opštini živi 8.500 ili 46 odsto ukupne populacije. Međutim, određeni broj Srba bojkotuje ovaj proces tako da ovi podaci ne odražavaju pravo stanje na terenu.
Ovi brojevi svakako zabrinjavaju jer se u Gračanici ubrzano menja etnička slika.
"Možemo doći u situaciju da većina odbornika budu Albanci"
Uoči lokalnih izbora, sve veći broj Albanaca prijavljuje adresu u Gračanici, a CIK je odlučila da otvori birački centar u Marigoni, vikend naselju koje broji oko 4.000 Albanaca.
Novinar Budimir Ničić ispričao je za Newsmax Balkans zbog čega je CIK ovih dana promenio adrese građana koji privremeno borave na teritoriji Opštine Gračanica, a imaju prijavljeno prebivalište u Prištini.
Printscreen: Newsmax Balkans
"Zanimljivo je to što je CIK sama to uradila, bez saglasnosti i znanja tih ljudi. Pretpostavljam da su se rukovodili popisom, prebacili su birački spisak u Gračanici, tako da ćemo sada imati hiljade drugih ljudi, u ovom slučaju Albanaca, koji će moći da glasaju za naše predstavnike u Gračanici, odnosno za svoje predstavnike, za lokalnu vlast. S obzirom na to, možemo da dođemo u situaciju da po prvi put imamo i gradonačelnika Albanca, možemo doći u situaciju da većina odbornika budu Albanci", napomenuo je sagovornik Newsmax Balkans.
"Sami smo krivi za mnoge stvari"
Dodao je da je suštinsko pitanje kako smo došli do toga.
"Kako smo došli do toga da ovde danas imamo najmanje 10.000 Albanaca u opštini Gračanica? Došli smo do toga zbog svoje neodgovornosti, zbog toga što nismo znali da sačuvamo ono što nam je Ahtisari dao, a to je jedna većinski srpska opština, a nismo joj sačuvali tako što su naše opštinske vlasti u Gračanici, uz podršku zvaničnog Beograda, dozvoljavale gradnju čitavih naselja, nelegalno građenih, na poljoprivrednom zemljištu, koje su mogli i morali da spreče, i onda se posle 10-15 godina pitamo kako i odakle nama 10.000 Albanaca koji mogu da promene vlast u Gračanici, odnosno da Albanac bude gradonačelnik. Sami smo krivi za mnoge stvari", naglasio je Ničić.
Problem nelegalne gradnje
Govoreći o tome može li da se zaustavi trend iseljavanja stanovništva, odnosno prodaja imanja, novinar je naglasio da taj trend može da se zaustavi i podvukao da je glavni problem nelegalna gradnja.
"Prošle godine se ovde na 100 metara odavde sagradilo 50 kuća nelegalno, tu će se useliti preko 200 ljudi. Trenutno gradi na hektar i više od 30-40 kuća koje opština ne sprečava. S druge strane, u Severnoj Mitrovici je opština donela pre tri godine zabranu dalje gradnje za 13, kako kažu, nelegalnih objekata, uključujući izgradnju univerziteta i postavili su traku koju niko tri godine ne sme da pipne. A ovde se nesmetano gradi na poljoprivrednom zemljištu, na mestima gde to nije dozvoljeno i onda dođemo u situaciju da ovde imamo na hiljade Albanaca i govorimo da je to napad na srpsku zajednicu, da je to sistemsko rušenje Ahtisarijevog plana, da je u pitanju promena etničke strukture cilj Albanaca", pojasnio je novinar.
Dodao je da sve to jeste tako, ali da Srbi moraju da vide koliko su i zašto sami tome doprineli.
"Ostaće oni koji su navikli na težak suživot sa Albancima"
Zbog atraktivnosti Gračanice, koja je na nekoliko kilometara od Prištine, bogati Albanci kupuju srpska imanja, i zbog ovog trenda zabrinuta je i odbornica u opštini Gračanica Snežana Jovanović, koja ističe da je primarni cilj Albanaca iseljavanje Srba.
"Odjedanput se Marigona priključuje kao neko vikend-nasilje sa nekoliko hiljada glasača i pojaviće se u opštini Gračanica koja je sa većinski srpskim stanovništvom. Koriste se drugi diplomatski načini da se mi primoramo i da se sutra iseljavamo odavde. Oni koji su navikli na neki težak suživot sa Albancima ostaće ovde. Oni koji nisu, tražiće negde u centralnoj Srbiji rešenje za život", istakla je Jovanović.
Printscreen: Newsmax Balkans
Dodala je da je veoma zabrinuta.
"Ono što kao Srbi treba da uradimo jeste da se ujedinimo i da štitimo srpske interese ovde, da gledamo maksimalno da ono što radimo ovde, radimo odgovorno, ali isto tako i da svoja imanja olako ne prodajemo", zaključila je sagovornica.
Na prethodnim izborima koji su održani februara ove godine, sve albanske stranke u Gračanici osvojile su ukupno 1.150 glasova.
Rudari su u SFRJ bili simbol radničke klase, oni su bili značajan faktor funkcionisanja ekonomije, ali i simbol socijalističke države u kojoj se vrednovala jednakost svih radnika. Njihov posao je bio rizičan, uvek je postojala opasnost da se može dogoditi nesreća u rudniku. Dokumentarni serijal "Dekade" donosi priču o Aleksinačkom rudniku koji danas više nije u funkciji upravo zbog velike nesreće iz 1989. godine koja je do danas najveća rudarska nesreće koja se dogodila u Srbiji. Epizoda "Rudarski bluz" donosi svedočenja fotografa Hadži Miodraga Miladinovića koji je odlazio sa rudarima u jame i fotografisao njihov težak život.
dokumentarni
21:00
DIJAGNOZA
Emisija Dijagnoza sa Borislavom Višnjićem traži odgovore na ključna pitanja od kojih zavisi dalji razvoj Crne Gore i regiona. Glavne teme koje će biti otvarane u emisiji su implikacije koje ključna dešavanja u međunarodnoj politici imaju na Crnu Goru i region. Takođe, bavićemo se i ključnim ekonomskim projektima koji bi doveli do bržeg razvoja naših zemalja ali i koliko na sve procese i neophodne reforme utiče korupcija.
dokumentarni
22:00
DOKUMENTARNI PROGRAM-ZASTAVA FILM- STUDENTI U UNIFORMI (R)
Postala je već tradicija da maturanti svake godine postavljaju, na veoma svečan način, završetak školovanja u srednjoj školi. Prisustvujemo jednoj takvoj svečanosti u hotelu "Jugoslavija" — maturskom balu. Među njima se nalaze i omladinci koji su poziv oficira izabrali za svoj životni poziv. Kratkim inter-vjuima saznajemo za razloge zbog kojih su se odlučili da studiraju na vojnim akademijama. Filmom pružamo informaciju o programu Vojne akademije KoV, Ekonomske VA, Vazduhoplovno-tehničke VA, Pomorske visoke škole, Više vojnotehničke akademije i Vazduhoplovne vojne akademije. Kratkim sekvencama prikazan je način savlađivanja gradiva, režim života, prava i obaveze, korišćenje slobodnog vremena, te sportske, kulturne i druge aktivnosti u toku školovanja. Na kraju, u intervjuu s jednim višim oficirom koji je završio Akademiju posle rata, istaknuta je mogućnost daljeg školovanja i napredovanja, kao i dužnosti koje Armija nudi diplomiranim oficirima JNA. Sinh
dokumentarni
22:30
DOKUMENTARNI PROGRAM-ZASTAVA FILM-BEOGRADSKA OPERACIJA OKTOBRA 1944. GODINE (R)
General pukovnik Savo Drljević priča o Beogradu nekada i sada.. priča o svom učešću u Beogradskoj operaciji 1944.
dokumentarni
23:00
NEWSMAX USA-TOP STORY (R)
Prikazuje karusel dnevnih objava i najnovijih vesti, sagledanih iz svih uglova. Spoj popularnih priča i najvažnijih vesti koje ostaju vidiljive danima, često inspirisana glavnim događajem dana ili nedelje.
U Novom Sadu predstavljeno je novo Udruženje građana Institut za akademsko delovanje. Osnivači ističu da im je cilj stvaranje prostora za razvoj nauke, obrazovanja i društveno korisnih aktivnosti kroz multidisciplinarni pristup uz akcenat na negovanje tradicije.
Poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića studentima za javnu debatu, prema mišljenju analitičara Vladimira Dobrosavljevića, dolazi zbog spoljnih pritisaka. Sagovornik Newsmax Balkans upozorava da se sukobi sa nezadovoljnim građanima i studentima verovatno neće smirivati.
Kapiten košarkaške reprezentacije Srbije Bogdan Bogdanović povredio je zadnju ložu i neće igrati protiv Letonije, a njegov dalji nastup na Evropskom prvenstvu će zavisiti od dodatnih analiza, saopštio je Košarkaški savez Srbije.
Izmenom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 1. januara 2032. majkama sa jednim detetom računaće se šest meseci posebnog staža, sa dvoje godinu dana, dok majke sa troje i više dece to pravo mogu da ostvare odmah - uz dodatne dve godine staža, bez mogućnosti ranijeg penzionisanja.
Nosilac zaječarske opozicione liste "Promena u koju verujemo" Uglješa Đuričković izjavio je da je, prema nezvaničnoj informaciji, Viši sud u Zaječaru usvojio žalbu opozicije i odlučio da Gradska skupština posle lokalnih izbora nije konstituisana u zakonskom roku.
Napušteni psi - višedecenijski problem u Nišu, sve više i finansijski, jer grad svake godine zbog ujeda plati preko million evra. Radna grupa za rešavanje ovog problema, posle više od šest meseci podnela je nekoliko predloga.
Od ponedeljka, 1. septembra, uz reorganizaciju noćnog prevoza menja se i deo dnevnih linija gradskog prevoza, a očekuje se da će se na ovaj način rasteretiti saobraćaj i smanjiti gubitak vremena na ovim trasama, saopštavaju iz Sekretarijata za javni prevoz, prenosi Beoinfo.
Širom Srbije počela su okupljanja građana koji se protive blokadama. Sa skupova će, kako je najavljeno, biti poručeno da blokade ometaju svakodnevno funkcionisanje i da građani žele normalan život, da se slobodno kreću, rade i uče.
Više od 80 odsto ljudi u Srbiji koristi internet, a među mladima je to praktično stoprocentno, pokazuje nedavno istraživanje Ipsosa. Oni na mreži provode i više od šest sati dnevno. Iako internet donosi bezbroj mogućnosti za učenje, zabavu i komunikaciju, on otvara i vrata ka različitim rizicima.
Šta se očekuje od evroazijskog samita u Kini? Počela je primena novih marži za trgovce. Kakav će to uticaj imati na tržište i budžet Srbije? Na početku školske godine razgovaramo o tome da li srednja škola treba da bude obavezna.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Sremskoj Mitrovici i Beogradu uhapsili su državljanina Bosne i Hercegovine D. M. (39) koji se sumnjiči da je noćas upravljajući automobilom "BMW" prošao kroz spuštenu kontrolnu rampu na graničnom prelazu Batrovci i ušao na teritoriju Republike Srbije.
Komentari (0)