Zašto kitimo jelku i ko je zaslužan za taj običaj

Mnogo pre hrišćanstva, biljke i drveće koje je ostalo zeleno cele godine imalo je posebno značenje za ljude zimi.

Baš kao što ljudi danas ukrašavaju svoje domove za prazničnu sezonu, drevni narodi su kačili zimzelene grane preko svojih vrata i prozora.

U mnogim zemljama verovalo se da će odvratiti veštice, zle duhove i bolesti, piše RTCG.

Običaji kod drevnih naroda

Mnogi drevni narodi verovali su da je sunce bog i da je zima dolazila svake godine jer je sunce postalo slabo i bolesno.

Slavili su solsticij, što je značilo da će bog početi da se oporavlja, a zimzelene grane su ih podsjećale na sve zelene biljke koje će ponovo izrasti kada bog sunca ojača i ljeto se vrati.

Stari Egipćani su obožavali boga Ra, a tokom solsticija, kada bi on počeo da se oporavlja od bolesti, Egipćani su svoje domove ispunjavali zelenim palmama, koje su simbolizovali trijumf života nad smrću.

Stari Rimljani su slavili solsticij gozbom zvanom saturnalije u čast boga Saturna, boga poljoprivrede. Solsticij im je značio da će farme i voćnjaci uskoro ponovo biti zeleni i plodni.

POVEZANE VESTI

MAGAZIN

Zanimljive božićne tradicije: Noć rotkvi, jabuke mira, rolšue u crkvi i veštice

Božić se slavi širom sveta, pa i u zemljama koje nisu većinski hrišćanske, što je stvorilo neke veoma neobične tradicije i običaje.

23:34Pre 219 d25.12.2024.

Autor

MAGAZIN

Od Amazona do Kopakabane - brazilski Deda Mraz na vodenom skuteru doneo poklone

Kada kažemo Deda Mraz, obično pomislimo na sanke, sneg, Rudolfa i ostale leteće irvase. Međutim, Deda Mraz u Kopakabani je pronašao i druge načine da stigne do mališana.

17:57Pre 222 d22.12.2024.

Autor

Povodom ove prilike, kuće su bile ukrašene zimzelenim granama.

U severnoj Evropi, misteriozni druidi su takođe ukrašavali hramove istim granama kao simbol vječnog života.

Vikinzi su zimzelene grane smatrali posebnim biljkama boga sunca Baldera.

Kićenje jelke je, dakle, ostatak prehrišćanstva kao element obožavanja prirode, to je etnološka tradicija. Drvo je simbol veze neba i zemlje, korjeni su mu u zemlji i idu ka nebu.

Kada je počela današnja tradicija?

Za početak tradicije kakvu danas poznajemo zaslužni su Nemci u 16. veku.

Tada su hrišćani u svoje domove unosili okićeno drveće.

Foto: Pixabay

Neki su pravili božićne piramide od drveta i ukrašavali ih zelenim granama i svećama.

Rašireno je verovanje da je protestantski reformator Martin Luter prvi dodao sveće na drvo.

Jedne zimske večeri, prema priči, išao je prema svojoj kući i sastavljao besedu, kada ga je zapanjio sjaj zvezda koje su svetlucale među zelenim drvećem.

Da bi prizor preneo svojoj porodici, u dnevnu sobu je postavio drvo na koje je stavio upaljene sveće.

Običaj kićenja jelke proširio se po celom svetu.

Danas se okićene jelke nalaze na svakom koraku, od domova, preko gradskih ulica i trgova do poslovnih prostora.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)