Top teme:

Protesti u Srbiji Donald Tramp Izbor urednika

SVET

(VIDEO) Obnovljeni Notr Dam otvara svoja vrata: Srce Pariza ponovo kuca

Nakon rekonstrukcije, koja je trajala nešto više od pet godina, katedrala uvršćena na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, ponovo otvara svoja vrata. Svečana predaja ključeva crkvenim velikodostojnicima predviđena je za subotu uveče.

Foto: AP/Pool/Stephane de Sakutin

Zvona Notr Dama čula su se vekovima, sve do 2019. godine, kada je prilikom restauracije izbio požar.

Podignuta je uz neodobravanje, nekoliko puta opljačkana i uništena, a naročito za vreme Francuske revolucije. Tada je nezadovoljstvo trećeg staleža, odnosno građanstva, bilo usmereno ka svemu što predstavlja kraljevsku vlast.

"Naša Gospa na Seni"

Rekonstruisana više puta, Naša Gospa na reci Seni, simbol je Francuske, Evrope i konstitutivni element identiteta zajednice.

Profesorka istorije Natalija Bukvić, podseća da je izgradnja započela još 1163. godine, sa inicijalnom idejom da bude saborna, odnosno katedralna crkva.

"Ona je nastala na jednom malom, rečnom ostvru u središtu Pariza. Gradnja je trajala oko dva veka. Ta činjenica nam govori o tome koliko je sve to bilo komplikovano, jer vi i kad stanete pred tu građevinu ostanete zadivljeni svim detaljima kako na fasadi, tako i u unutrašnjosti. Ona je jedna od najmonumentalnijih građevina, svakako u Francuskoj, ali sigurno i kada govorimo o svetskoj arhitekturi", dodaje Bukvić.

Katedrala je izgrađena u stilu koji se naziva "opus francigenum", odnosno rana gotika. Sam naziv gotika, dobila je nešto kasnije, a aludira na Gote, varvare i predstavlja nešto što odskače od kanona.

Notr Dam više je od kamena i već osam stotina godina živi simbol ovog pravca u arhitekturi.

Vitraži karakteristični za gotiku

Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Jelena Erdeljan, ističe da gotiku, između ostalog, krase vitraži kroz koje dopire svetlost, što upućuje na simboliku i teologiju svetlosti.

"Tu je ustanovljen jedan princip i sistem zidanja koji je sam bio osmisljen da bi se rasteretili zidovi i da bi svodovi mogli da se podignu na višu kotu. To je ono što je najvažnije da bi se zidna platna mogla u potpunosti čak ukloniti, naročito u istočnom delu kako bi se otvorili veliki prozorski okviri ispunjeni raznobojnim vitražima", dodaje Erdeljan.

Mit kaže da su zvona Notr Dama zvonila i nakon Kosovskog boja, međutim to je posledica greške. U jednom spisu kaluđer iz Sen Denija opisuje pohod ugarskog kralja Žigmunda Luksemburškog protiv Turske vojske 1395, kada se odigrala bitka na Rovinama.

Mit da su se čula zvona posle Kosovske bitke

Bukvić objašnjava da je ovaj lapsus, nenamerni, kako pretpostavlja, poslužio kao baza za čitav jedan mit.

"U jednom delu je napravio lapsus i rekao da je u toku te bitke poginuo Bajazitov otac Murat prvi i Muratov sin Jakub. Mi svi znamo da je sultan Murat učestvovao i predvodio tursku vojsku na Kosovu polju i onda su mnogi istoričari, književnici preneli samo taj deo tog dokumenta neproveravajući da se tu ustvari ne radi o kosovskom boju nego o bici na Rovinama. I onda se oko toga ispleo čitav mit. Zvona na katedrali jesu zvonila i jesu zvonila u čast pobede hrišćanske vojske ali ne 1389. Već 1395. godine", kaže Bukvić.

"Sve je u Notr Damu harmonija i veličanstvenost", napisao je Viktor Igo u romanu Zvonar Bogorodičine crkve. Katedrala i njena zvona ovekovečila su brojne istorijske događaje, ona je srce Pariza, simbol kontinuiteta i veza između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Tagovi:

katedrala Notr Dam Francuska Pariz Natalija Bukvić Jelena Erdeljan Izbor urednika

Komentari (0)

TV Program